Koliko volite svoje telo na lestvici od 1 do 10? Koliko prosuđujete svoje telo na lestvici od 1 do 10? Budite iskreni prema sebi. Šta god da ste rekli u redu je, bitno je da ste svesni trenutnog stanja. Sve se može promeniti, pa i to. Naravno, ako ste voljni to da promenite. Telo je vozilo naše duše. Mi smo ga birali. Slobodan izbor postoji uvek, čak i izvan ove fizičke realnosti. Zašto ste izabrali baš to telo? Zato što će vam ono biti najveći doprinos u ovom životu na putu evolucije. Zanimljivo, zar ne?

Ustanemo ujutru, umijemo se, pogledamo se u ogledalo i krenemo da se prosuđujemo kako imamo bore, kako smo ružni, debeli, otečeni itd. Kakvu energiju percipiramo u tom trenutku? Ekspanzivnu, laganu? Naravno da ne. Onda nam vaše telo daje još više bora, kilograma i svega ostalog. Fokus nam je na negativnim stvarima, samim tim, to raste. Da li biste se vi družili s nekim ko vam stalno govori ružne i ponižavajuće stvari? Naravno da ne. Zašto onda to očekujete od vašeg tela? Zašto očekujete da će raditi ono što hoćete? Odbijate ga od sebe. Ne sarađujete s njim. Telo je naš najbolji prijatelj, ono je s nama 24h dnevno. Umesto da budemo zahvalni za njega i sve što je istrpelo za nas, da budemo nežni i negujući prema njemu, mi ga prosuđujemo.

Telo je savršeni mehanizam. Ko nas je učio da slušamo i pratimo svoje telo? Niko, a telo zna odgovor na sve. Da li da putujemo ili ne, da li da se zaposlimo na određenom radnom mestu, da li da imamo odnos s određenom osobom. Koliko često nam telo daje znake, a mi to ignorišemo? Kada slušamo telo i pratimo svest, ne postoji mogućnost za grešku. Slušali smo da nije dobro biti bolestan i da je to nešto pogrešno. Da li je to istina? Šta ako ništa nije pogrešno ili ispravno? Telo nam samo pokazuje šta radimo protiv sebe. Daje nam svest, tera nas da se probudimo i vidimo stvari koje izbegavamo da pogledamo dublje.

Najbitnija stvar koju treba upamtiti je da telo nikada, apsolutno nikada, nije pogrešno! Telo je samo odraz našeg uma (misli, reči, tačaka gledišta, podsvesti) i izbora, i pokazuje nam naše trenutno stanje. Mi i naše okruženje smo ga programirali da bude takvo kakvo jeste. Ko nam daje prve znake kada nešto nije u redu? Telo. Kroz čula percipiramo različite senzacije, osećaje, koji su zapravo jezik tela. Prvo je telo svesno, a nakon toga mi kroz svoju percepciju dajemo subjektivnu interpretaciju te svesti. Iza svakog intenziteta, nelagodnosti, poremećaja, bola, bolesti, krije se svest. Svest koju mi nismo voljni da prihvatimo.

Npr. dugo smo u lošem braku i dobijemo visok krvni pritisak (hipertenzija). Telo nam govori da izađemo iz tog disfunkcionalnog odnosa, jer nemamo lakoću i radost u tom odnosu, stalno smo nervozni i pod pritiskom! Međutim, mi i dalje ostajete u tom odnosu, zato što smatramo da nemamo izlaz i drugi izbor, nemamo gde da živimo itd. To su samo laži koje mi govorimo sebi. Uvek imamo beskonačan izbor, samo nismo voljni da biramo drugačije i želimo da ostanemo u zoni komfora. Mi smo kreirali taj visok krvni pritisak svojim izborima i percepcijom. S obzirom na to da smo veoma moćni i možemo to da kreiramo, onda isto to možemo i dekreirati, odnosno uništiti. To se odnosi na koju vrstu bolesti. U zavisnosti od toga koja je bolest i gde se nalazi, telo nam precizno pokazuje šta nismo voljni da vidimo i promenimo.

I to nije pogrešno. To je zapravo blagoslov, jer dobijamo precizno uputstvo šta radimo protiv sebe. Pridržavamo ljutnju, tugu, ogorčenost, sujetu, ljubomoru i nismo voljni to da otpustimo. Kada bismo to otpustili, sve bi bilo lakše. Nekada ćemo radije umreti, nego da to otpustimo. To je naš izbor, smrt je izbor. Ako ne vidimo svrhu življenja koju sami biramo, to znači da polako umiremo. Šta ako ništa na ovom svetu nema svrhu, već smo samo ovde da bismo se radovali i uživali? Šta ako možete uživati u životu bez ikakvih projekcija, očekivanja i vezivanja za rezultat?

Sve što radimo u ovoj realnosti, radimo zbog svog tela. Kupujemo hranu, piće, odeću, vozimo se automobilom, imamo seks i slično. Da nemamo svoje telo, ne bismo bili u mogućnosti da iskusimo brojna zadovoljstva ove fizičke realnosti. Koliko možemo biti zahvalni za to? Koliko svoje telo opterećujemo hranom ili kupovinom nepotrebne odeće? Samo da bismo zadovoljili neku svoju potrebu, emociju koju ne želimo da otpustimo, a telo nam govori da to ne funkcioniše! I dalje se osećamo tužno, depresivno, odsečeno od sveta, neshvaćeno. Samo zato što nismo voljni da pogledamo dublje šta nam telo govori.

Kada stalno zlostavljamo svoje telo time što mu ne dajemo adekvatne stvari koje ono traži, šta očekujemo od njega? Da nas trpi zauvek? Posmatrajte svoje telo kao najboljeg prijatelja u svakom trenutku i slušajte ga šta vam govori. Da bismo promenili trenutno stanje svog tela, prvo moramo da budemo voljni za promenu i da promenimo odnos prema njemu. Telo nam nije neprijatelj, budite negujući i nežni prema njemu. Zatim budite voljni da primite svest koja se krije iza svakog intenziteta (simptoma, bolesti, bola). Kada smo voljni to da otpustimo i kada primimo svest, svaki intenzitet nestaje, jer otpuštamo energiju koju smo fiksirali u svom telu. I još jedna bitna stvar jeste da donosimo izbore koji su u skladu s tom promenom. Pitajte telo: „Telo, kako možemo ovo promeniti?”. Kada dobijete informaciju, izaberite to za vas i vaše telo.