Sigurno ste se nekada u životu zapitali da li postoji sudbina i neko ko kreira naš život, ili smo to zapravo mi koji sami kreiramo svoj život. Šta ako mi sami kreiramo sve životne situacije, a drugi nam samo doprinose na našem putu kreacije? Šta ako je izbor glavni izvor kreacije? Šta ako je sudbina skup svih naših životnih izbora, uključujući smrt? Ostavićemo vas da razmislite, pa ćemo o tome diskutovati u nekom od narednih članaka.

Podsetimo se reči našeg Meše Selimovića: „Život je izbor, a ne sudbina, jer običan čovek živi kako mora, a pravi čovek živi kako hoće; život na koji bedno i bez otpora pristaje je bedno tavorenje, a izabrani život je sloboda. Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem.” Da li ste čuli za sledeće: „Sudbina je izbor, a izbor je sudbina”? Švajcarski psihijatar i psihoanalitičar mađarskog porekla, Leopold Szondi, smatra da naš izbor čini sudbinu. Ako je izbor slobodan, to onda omogućuje harmonično funkcionisanje ličnosti putem integracije, participacije i transcedencije.

S druge strane, ako na izbor deluju potisnuti sadržaji porodičnog nesvesnog (uticaj specifičnih gena, tzv. instinkt – gena), tada sudbina postaje prisilna, ponavljanjem egzistencijalnih formi predaka (kao kod tzv. neuroza sudbine – kada neko kreira svoje neuspehe, učestale povrede ili saobraćajne nezgode bez mogućnosti za promenu). To su polarno-suprotstavljene mogućnosti sudbine, a mi možemo birati samo jednu od njih.

Tehnika ličnog razvoja Analiza psihomatrice pokazuje kroz brojeve kako smo povezani s našim precima i kako ponavljamo obrasce ponašanja kroz generacije. Da bi se to promenilo, potrebno je prvo to osvestiti. Potom treba doneti izbore koji su u skladu s nama i našim interesima na putu samorealizacije. Uticaj naših predaka na nas kroz gene se može promeniti svesnim delovanjem i radom na sebi. Analiza psihomatrice, takođe, pokazuje uticaj naših izbora na naš budući razvoj, energiju i zdravlje. Tehnika potvrđuje nas kao lične kreatore našeg života kroz izbore koje donosimo. Sami biramo da li ćemo izabrati položaj „žrtve” ili „gospodara” života.

Otkad smo se rodili nikada nas nisu učili da biramo, da imamo izbor, već su nam uvek nametali šta moramo da radimo, učimo ili jedemo. Pa se danas često susrećemo s nesigurošću kada imamo višestruki izbor. Zapamtite ovo, postoji beskonačan izbor. Što pre to shvatimo veću životnu slobodu ćemo imati. I to što ne biramo nešto ili ne biramo ništa je, takođe, izbor. Ako mi ne biramo za sebe, neko će morati da bira za nas. To će biti naši roditelji, prijatelji, učitelji, kultura, religija, država, a mi ćemo se ponašati u skladu s njihovim izborima bez obzira da li nam se to dopada ili ne.

Ključna stvar ovde jeste preuzimanje odgovornosti za svoje izbore i život. Ili ćemo preuzeti život u svoje ruke ili ćemo ga predati drugima. Izbor je opet na nama. Jasno je da je mnogo lakše kriviti roditelje, državu i sve ostale zato što nam je život kakav jeste, nego trgnuti se i učiniti nešto od svog života. Promena je uvek moguća, kada smo mi spremni za nju. Univerzum će nam poslati sve što je potrebno na putu promene, ako mi to zahtevamo i spremni smo da stvorimo više od svog života.

Birajte, birajte, i birajte. Ako napravimo neki izbor koji nam ne odgovara, to ne znači da je taj izbor pogrešan. Svaki izbor nam daje određenu svest, pa smo uvek na dobitku. Svaki izbor je bolji od odugovlačenja zbog straha od „pogrešnog” izbora. Vežbajte da birate svakodnevno sa svešću o tome šta će vaš izbor kreirati. Uzmite život u svoje ruke. Samo tako ćete dobiti ono što hoćete i živećete život koji uistinu želite. Pitajte se: „Šta će ovaj izbor kreirati?“, „Ako ovo izaberem, kakav će mi biti život za 5 godina?“, „Ako ne izaberem ovo, kakav će mi biti život za 5 godina?“. Naši izbori danas kreiraju našu budućnost sutra.